Претече Демократске странке (до 1919)

Српска народна странка основана је јануара 1881. око групе
младих конзервативаца окупљених око листа "Видело".
Дошла је на власт подржана од кнеза Милана.Спроводи
либералне реформе,уверена да је то једини пут стварног осамостаљења
и напретка Србије . Брзо је дошла у сукоб са радикалима , са којима
је у прво време у савезништву. До 1883.СНС је донела прве законе о
просвети, банкама , стајаћој војсци , двоструко је повећала државни буџет ,
започела изградњу железнице . Прваци странке били су адвокат Миливоје
Пироћанац , пуковник Милутин Гарашанин, историчар Стојан Новаковић и
економиста и историчар Чедомир Мијатовић .

Самостална радикална странка основана је 1901.након што је
група младих радикала иступила из Народне радикалне странке, која је
прихватила априлски Устав и фузију са напредњацима . Самосталци се,
према програму из 1902. залажу за принципе изворног радикализма
(једнодомну Народну скупштину, парламентарног монарха , смањење
пореза ,Стварање Балканског савеза ). Странка је до 1914 .променила чак
тројицу вoђa . Љубу Живковића (до 1905),Љубу Стојановића (до 1912) и
Љубу Давидовића (до 1919).
Предратна Демократска странка (1919-1948)
Историја Демократске странке, прве југословенске странке једне од
најјачих странака у међуратном периоду почиње у фебруару 1919. године
Оснивачком конференцијом одржаном у Сарајеву .У време када је
стварање Краљевине Срба , Хрвата и Словенацаi још било у току ,оснивање
овакве грађанске југословенске странке било је нека врста његовог
политичког јемственика. Нова странка створена је од Самосталне
Радикалне странке ,Националне странке , и Напредне странке из Србије ,
као и из Српско-хрватске коалиције , тада владајуће коалиције у
Хрватској и Словенији , бројних југословенских демократских група,
претежно из Хрватске и Далмације, као и словеначких либерала .
Прваци ове нове странке су Љубомир Давидовић ,Сверозар Прибичевић
Јаша Продановић , Војислав Вељковић , Божидар Максимовић,
Коста Кумануди. Њен први председник био је Љубомир Давидовић ,
у народу познат и омиљен ,као чика Љуба који је био и председник
Народне скупштине и градоначелник Београда.

0

На првим изборима у Краљевини СХС који су одржани 1920. Демократска
странка осваја највише гласова појединачно (92),и у коалицији са другим
странкама формира Владу , чији је председник постао Љубомир Давидовић.
Демократска странка је још неколико пута током двадесетих година
учествовала у Влади , а после завођења диктатуре краља Александра
1929. године,прелази у опозицију ,у којој остаје све до Другог светског
рата. Након смрти Љубомира Давидовића, на чело Демократске странке
долази Милан Грол, познати српски интелектуалац , бивши управник
Народног позоришта у Београду.

Када је Немачка 1941. окупирала Краљевину Југославију, део руководства
Демократске странке одлази у Велику Британију, где са осталим странкама
приступа Влади у избеглиштву. Млади руководиоци остају у земљи и под
окупацијом активно учествују у герилском покрету Драже Михајловића
iи антифашистичком покрету Јосипа Броза Тита.

После завршетка рата и споразума Петра II Карађорђевића и Јосипа Броза
Тита , део руководства Демократске странке се враћа у земљу и
учествује у привременој Влади. Председник Демократске странке ,
Милан Грол , постаје председник Владе. Због комунистичке репресије и
нерегуларности , руководство Демократске странке 1945 . позива народ да
бојкотује комунистичке изборе .

Демократска странка и Милан Грол почињу августа 1945. отворену борбу
против комуниста а својим недељним листом "Демократија" који се
убрзо затвара јер су синдикати одбили да њихови чланови штампају тај лист.
Овај лист и Демократска странка били су једина отворена и значајна опозиција.
у току јесени 1945. Демократска странка убрзо престаје са радом јер није
постојао ни један услов за слободно деловање странака .
Део руководства Демократске странке одлази у емиграцију , а неки , углавном
млађи чланови, окупљени у Демократску омладину , покушавају да наставе
рад у илегали . Током наредних неколико година скоро сви су похапшени и
осуђени на доживотна затворске казне, тако да рад странке од 1948.
замире . Међу осуђеним младим члановима Демократске странке био је и
наш познати књижевник Борислав Пекић , тада гимназијалац у Београду .

Звали су га чика Љуба или Љуба Мрав. Својим животом постао је не само узор својој странци , већ симбол једног времена. Рођен 1863, у време док се отомански барјак још вијорио на београдској тврђави .Умро је 1940, у предвечерје рата који је уништио државу , чији је најдоследнији заштитник била његова странка и , и друштво у коме је његов живот сматран за пример врлине. Живео је на Врачару . Љубомир Давидовић је био први српски политичар који се у потпуности одшколовао у својој земљи . Завршио је природни одсек на Филозофском факултету Велике школе и био је професор гимназије у многим местима у унутрашњости Србије. Био је чак и професор Престолонаследнику , са којим је у време његове владавине, иако оштро супростављен , нарочито његовој личној диктатури из 1929 . до његове погибије , остао у добрим личним односима .

Рођен је 1876. у Београду .Школовао се у Првој мушкој гимназији и на Филолошко -литерарном одсеку Филозофског факултета у Београду , где је и дипломирао 1899. Потом две године проводи у Паризу на студијама књижевности и позоришта .Прво запослење му је било у Народном позоришту у Београду на месту помоћника драматурга . Посао драматургије обвавља од 1903. до 1906. Потом се посвећује просветном раду постаје и професор француског језика у Првој гимназији .Просвету напушта 1909. године , када је постављен за управника Народног позоришта у Београду . У току Првог светског рата обавља дужност шефа српског Прес -бироа у Женеви . После рата се враћа на место управника Народног позоришта , где остаје све до 1924.Те године

За посланика у Народној скупштини Краљевине је изабран 1925.на листи
Демократске странке . Три године касније постао је министар просвете,
а на тој дужности остао је до јануара 1929. године. По престанку министарског
мандата организује оснивање Коларчевог народног универзитета , на чијем је
челу био од оснивања до почетка Другог светског рата.

Милан Грол је до пре Другог светског рата , поред низа књижевних есеја и
политичких чланака , превода с француског либрета за оперу , објавио
"Позоришне критике" и " Из предратне Србије", a 1952. низ портрета првих
глумаца под насловом " Из позоришта предратне Србије ". После Гролове
смрти, објављене су посмртно три књиге: "Лондонски дневник" , "Искушења демократије " и "Кроз две деценије Југославије".

Милан Грол је био на челу Демократске странке од 1940. до 1946. Умро је
3.децембра 1952.
Занимљиво је ипак напоменути како ниједан демократа није био на челу неке од
Влада у избеглиштву. Можда је баш зато Демократска странка најорганизованије
иступила против Народног фронта на изборима новембра 1945. Тада је њен првак
Милан Грол, који је још раније изашао из Привремене Владе Јосипа Броза
у потпуности се супростављајући начелима која је она заступала.
Демократска странка је на овим изборима , у оквиру организационе листе , и поред
великих притисака, добила преко две стотине хиљада гласова. Ипак су ови избори , који су страначкој историји Србије донели термин " ћорава кутија " и којима су предходили стварање тзв.Демократске странке која је ушла у НФ и јавна
спаљивања гласила ДС "Демократије" , означили почетак једнопартијског режима који ће потрајати скоро пет деценија .

Обнова Демократске странке

Шесдесетих година млади интелектуалци организују прве опозиционе групе
у бившој СФРЈ ,са седиштем у Београду . После студентских демонстрација
1968.године, они су основали Комитет за заштиту права човека окупљали се око појединих омладинских и стручних листова , делујући на тај начин као
једина опозиција комунистичком систему Јосипа Броза Тита.

Следећи започете процесе промена у источној Европи , група од
13 интелектуалаца , новембра 1989. у Београду одлучује да обнови рад
Демократске странке . Они су 11. децембра 1989. у Београду као
Оснивачки одбор одржали конференцију за новинаре саопштавајући
јавности да Демократска странка обнавља свој рад и позвали грађане да
приступе првој опозиционој странци у Србији .

Обновитељи Демократске странке :

др. Коста Чавошки Милован Данојлић др. Зоран Ђинђић Гојко Ђого др. Владимир Глигоров др. Слободан Инић Марко Јанковић др. Војислав Коштуница др. Драгољуб Мићуновић Борислав Пекић Миодраг Перишић др. Радослав Стојановић Душан Вукајловић